Machine of Life

Subject: Machine of Life Sun Jun 06, 2010 8:47 pm

Dani su prolazili brzo. Prebrzo. Nisam se ni okrenula već je prošao 4. tjedan od kada smo na praznicima. Većina mojih prijatelja je ostalo u Splitu, ali ne i ja. Svoje praznike provodila sam daleko od Splita, u New Yorku. U 4. tjedna sam se potpuno naviknula na njihov, preubrzani i bezbrižni način života. Tamo sam se osjećala kao doma, pa čak i bolje. Ljudi se nisu posebno zamarali tuđim mišljenjem, živjeli su po svom, kako oni to žele. Nisam morala biti ono što nisam. U New Yorku sam bila kod tate. On i mama su rastavljeni, tako da ljeti idem kod njega, a inače živim s mamom. Volim ga, i volim biti kod njega, ali mi je nekako opet draže s mamom. Zato sam i odabrala nju. Imam starijeg brata, koji također živi u Splitu, ali je sada samnom u New Yorku. Nas dvoje smo se super slagali i nisam se imala na što žaliti. Bio je brat kakvog malo tko ima, ali ipak, svađe i tuča nisu stari kod nas. Moj život je ustvari solidan. Mogao bi biti mnogo bolji, a isto tako nemam se nešto puno ni žaliti.
(...)
Bio je to točno 34. dan otkako sam u NY-u. Vani je bilo užasno vruče i sunce je užasno peklo. Matteo(moj brat) je bio negdje vani, tata na poslu, pa sam bila sama kod kuće. Kuća je bila ogromna, a travnjak pred njom još veći. Izašla sam na mali balkon ispred kuće(vrata) i čitala neke novine. Ubrzo sam ih pročitala jer nisu bile baš velike. Sjedila sam neko vrijeme pred kućom, a onda mi je dosadilo. Ušla sam u kuću i otišla u kupaonu. Otuširala sam se i oprala kosu. Ispeglala se i obukla. Pola sata sam tražila što za obući. Odlučila sam se za crne hlače, žutu majicu sa slikom neke ženske i zelene starke. Kosu sam namještala još pola sata, dok sam se natapirala i nasprejala. Izašla sam van i počela hodati bez cilja. Ne znam kako, ali odjednom sam ponovno bila pred kućom. Nisam imala pojma kako sam se vratila, a ni gdje sam bila. Taman kad sam ulazila u kuću, Matteo je dolazio. Ušla sam unutra i ostavila mu vrata otvorena.
''Znaš, ovaj, bio sam... Kod tate u uredu.'' rekao je nekako tužno, mrzovoljno.
''E i? Što s tim?'' bila sam zbunjena. Pa uvijek ide kod njega u ured.
''Pa on... On ima... neku žensku.'' rekao je i sjeo na veliki kauč.
''On ima šta?!'' otvorila sam oči širom i usta spustila do poda.
''Eto to što si čula. A šta i očekivaš od njega. Nije prošlo niti pola godine, on već drugu maže.'' rekao je nekako razočarano.
''Ma da. A i uostalom. Nek ima. Nije moj problem. Neće on dugo, vjeruj mi. Ionako nije bilo šanse da se on i mama pomire, i ne živimo s njim. Ovdje smo samo ljeti. Nemamo pravo braniti čovjeku da si nađe žensku.'' rekla sam i sjela do njega.
''Ma da. Imaš pravo. Samo...nekako mi je prebrzo.''
''To je on. Nikad se neće promjeniti. S vremenom jednostavno...navikneš.''
(...)
Bilo je oko 16 sati i tata se vratio s posla. Bio je neuobičajeno sretan i nekako je sreća isijavala iz njega.
''Djeco, nemojte spremat večeru za mene večeras. Ja sam van.'' rekao je kad je ušao u dnevni.
''A gdje to gospodin ide?'' pitala sam ga.
''Ma..Poslovna večera....'' nije baš bio za razgovor o tome.
''U redu.'' nisam htjela forsirati. Ali bila sam sigurna da ide s tom... Nekom.
Spremio se u roku od pola sata, na brzinu nas pozdravio i izjurio iz kuće. Ja i Matteo smo opet ostali sami u onoj ogromnoj kući. On je gledao TV, a ja sam po običaju buljila u ekran od laptopa. Malo na fejs, malo msn, malo blogovi i tako. Ubrzo je postalo dosadno jer nije bilo ništa novo. Zatvorila sam laptop i prebacila se na TV. Matteo je gledao neki film, koji nisam shvaćala, ali sam ga ipak pogledala do kraja.
''I sad da mi je znat što se ovdje događalo.'' promrmljala sam sama sebi u bradu.
Večerali smo i od dosade sam otišla u sobu. Obukla sam svoju piđamu na Snoopy-a i legla u krevet. Zaspala sam dosta ranije nego obično.

Subject: Re: Machine of Life Mon Jun 07, 2010 6:32 pm

woohoo!! pročitalaaa samm jučer na onom tvom blogu... prvo poglavlje Very Happy

čekam drugo Wink

<3

Subject: Re: Machine of Life Mon Jun 07, 2010 8:13 pm

Ujutro me probudila zvonjava mobitela. Polu zamagljenih očiju uzela sam ga u ruke i javila se.
''Molim?'' jedva sam izustila jer mi je glas bio užasno promukao.
''Ej. Ja sam.'' začulo se s druge strane slušalice.
''Becky ti si?'' nisam bila sigurna jel to ona. Odmaknula sam mobitel od uha i pogledala tko je. Da, bila je ona.
''Aha. Oćemo do parka?'' Bila je dosta razbuđena, imala je glas kao da je budna duže vrijeme.
''A? Znaš ti koliko je sati??''
''Hmm. 11?'' rekla mi je.
''KOLIKO?'' nisam mislila da je tako kasno.
''Da... Onda? Idemo?'' nije odustajala.
''Da. Evo samo dok se ja spremim.'' rekla sam i poklopila.
Moje spremanje je trajalo dosta dugo. Samo namještanje kose oduzelo je više od polovice vremena. Kada sam napokon bila spremna, izašla sam iz kuće i krenula prema parku. Poslala sam Becky poruku da stižem.
Za par minuta stigla sam. Ona je već bila tamo i nestrpljivo me čekala.
''Aaaaa! Šta ti je to?!'' zaderala sam kad sam vidjela ogromnu životinju pokraj nje. Nisam znala da ima...
''Pas?'' rekla je sarkastično i rukom pokazala prema velikom zlatnom retriveru. ''Mikey.'' predstavila mi je psa.
''Aha. Drago mi je. Ja sam Lili.'' nasmijala sam se i psu pružila ruku. On je na moje iznenađenje prihvatio i pružio mi šapu. ''Nisam znala da imaš psa. A pogotovo ne ovolikog!'' rekla sam nakon rukovanja.
''Ma nije moj. Na čuvanju mi je.'' rekla je tužno. ''A baš mi je drag. Prekosutra ide...''
''Aha... Eto onda uživaj u ovim danima koje imaš.'' nasmijala sam se.
''Da, sigurno.'' sarkastično je rekla.
Šetale smo parkom, malo se igrali sa psom i jeli sladoled. Nakon pola sata umorne šetnje, u kojoj je više pas šetao nas nego mi njega, sjeli smo na klupu u parku.
''Di ti brat?'' odjednom je upitala.
''Nemam pojma. Nisam ga vidjela danas. Možda je van, možda spava. Vjerovatno ovo drugo.'' nasmijala sam se.
''Da, ako imalo sliči tebi... Sigurna sam da je ovo drugo.'' i ona se nasmijala.
(...)
Oko 2 sata vratila sam se kući. Matteo je bio sam, gledao TV, a tata na poslu. Ušla sam u kuću i sjela na kauč u dnevnom boravku.
''Gdje si bila?'' pitao me čim sam sjela.
''Ja i Becky smo bile u parku, šetale nekog psa što ga je dobila na čuvanje.''
''Ahaa... Mogla si mene zvat.'' posprdno se nasmijao i složio najgluplji izraz lica na svijetu.
''Da, sigurno. Gdje si ti uopče bio jutros?'' sad sam ja pitala.
''Spavao. Čak do 12 sati.'' odgovorio je
''Koje čudo za tebe, a?'' sarkastično sam mu rekla.
''Pa da, ja sam teški ranoranilac.'' ovaj put se sam sebi nasmijao.
Kratko smo gledali TV, i onda smo otišli jesti. Za ručak je bilo neko čudno meso i jaja. Nakon prvog zalogaja sam ispljunula sve natrag.
''ŠTO JE OVO ZABOGA?!'' otrčala sam do sudopera i oprala usta vodom.
On je svoje također ispljunuo i pridružio se meni u pranju usta. ''Ne znam. Nickovo remek djelo.'' nasmijao se.
Napravili smo si sendviče i njih ručali. Nakon tog, ajmo nazvat ručka, prebacila sam se na laptop.
Imala sam hrpu obavjesti, a među njima i poruku od Tammy...

To be continued...

Subject: Re: Machine of Life Mon Jun 07, 2010 9:13 pm

I Like It

go Bubi! go Bubi! xD
<3<3

Subject: Re: Machine of Life Thu Jun 10, 2010 12:00 am

Yeyyy...Napokon!!!!!!!!! <333
Love it!!!!
haha...Lely ajmo *partyyyyyyyyyyyyyy* xaxaxxa!!!

Subject: Re: Machine of Life Thu Jun 10, 2010 12:07 pm

hahaha. xD
*O.o* xP
Ma volim i ja vas, noo. xD <3

Subject: Re: Machine of Life Thu Jun 10, 2010 1:38 pm

PuFFy!!! <333 xD

Subject: Re: Machine of Life Thu Jun 10, 2010 7:46 pm

parTeeeej xD<3

Subject: Re: Machine of Life Thu Jun 10, 2010 8:50 pm

hahaha...Kako tebe zowemo?? xD

Subject: Re: Machine of Life Fri Jun 11, 2010 1:15 pm

Nju zovemo Pupi. *.*

Subject: Re: Machine of Life Fri Jun 11, 2010 1:17 pm

Poslala mi je poruku da pita hoću vani. Odgovorila sam joj da hoću.
Tammy je mulatkinja, više bijela, ali je imala gustu, čupavu, crnu kosu. Ima 15 godina, kao i ja. Ponovno sam obula starke i izišla iz kuće. Nazvala sam ju i rekla da izađe ispred kuće za 10-ak minuta, koliko meni treba da dođem do nje. Kad sam došla ispred njene kuće, već me čekala vani. S njom je bio još netko. Neki neobični dečko, crne kose stajao je kraj nje.
''Lili, ovo je Jessie.'' predstavila ga je. ''Jessie, ovo je Lili.'' rekla je i pružila ruku prema meni.
''Drago mi je.'' oboje smo rekli.
''Mogla si reći, mogla sam Mattea malo izvuć iz kuće, njegovi su svi negdje...'' rekla sam.
''Nisam znala. Sada su došli, pa da ne stoji sam. Ne smeta ti?'' pitala me.
''Ne.'' kratko sam odgovorila.
(...)
Već neko vrijeme lutali smo predgrađima. Bez cilja, kao i obično. Odjednom smo se našli ispred ogromnog šoping centra. Nismo znali kako smo do tu došli, ali ušli smo u njega. Zezali smo se po dućanima i isprobavali robu, naravno, Ja i Tammy, dok nas je Jessie samo blijedo gledao. Iz par dućana su nas izbacili, ali mi smo nastavili dalje. Nakon umornog 'razaranja' dućana, sjeli smo u kafić na najvišem katu. Naručila sam, kao i uvijek, vruču čokoladu. Kako sam 'jako spretna' cijela sam se ispekla. To me nije spriječilo da naručim još jednu turu. Kad sam već bila pošteno ispečena, krenuli smo prema kući. Trebalo nam je više od pola sata do kuće. Kad sam napokon stigla, ušla sam u kuću i produžila u sobu. Bacila sam se na krevet i zaspala u roku od minute.
Probudila sam se, predpostavljam negdje oko 4,5 sati ujutro. Da se uvjerim, pogledala sam na sat. 3:30. Otišla sam do wc-a i napila se vode. Vratila sam se u sobu, obukla piđamu, da mi bude komodnije, i vratila se u krevet. Malo sam se vrtjela, ali nije mi trebalo dugo da zaspem.

Ovo jutro sam se sama probudila. Po prvi put nakon duljeg vremena. Ustala sam i spustila se u dnevni. Na moje čuđenje, Matteo je već bio tamo.
''Molim? Ti? Budan?'' začuđeno sam ga pitala kad sam ga vidjela.
''Da. Ja. Budan. Čudo?'' odgovorio je ni ne pogledavši me. Bio je previše zauzet laptopom.
''Pa..Mogu ti reć da da.'' nasmijala sam se.
Nije odgovarao. Nešto je bio previše zamišljen. Mahnula sam mu par puta pred očima, ali nije pomoglo. Odustala sam. ''Šta ti radiš uopče?'' odjednom sam pitala.
''Ništa...'' oduženo je govorio.
''Ništa kažeš. Siguran?''
''Ahhaaa........''
Nisam htjela dalje. Znala sam da sad nema ništa od mojih pitanja jer me on ustvari ni ne čuje. Vratila sam se u sobu i obukla se. Taman kad sam se obukla zazvonio mi je mobitel. Pogledala sam na ekran, Becky.
''Molim?'' javila sam se.
''Ej. Jel mi možeš jednu uslugu napravit molim te?'' pitala me.
''Da.... Reci.''
''Trebalo bi psa prečuvati. Ja imam danas neki dogovor... Treba ga popodne prošetati.''
''Dogovor.. Hmm. Da. Nema problema.'' Poklopila sam slušalicu.
(...)
Oko 11 sati netko je pokucao. Bila je to Becky sa psom. Dovela je veliku bijelu spodobu koja je istog trena skočila na mene i skoro me srušila na pod. Uletjeo je u kuću. Dogovorila sam se s Becky da će pas bit kod mene do večeras, poslje, popodne ću ga otići prošetat. Pitala sam je gdje ide, ali je izbjegavala odgovor na to pitanje. Nema veze...Poslje ću je pitati....
Pozdravila sam se s njom i ušla u kuću. Matteo je bio u kuhinji.
''Pa dobro što se s tobom događa danas?'' skoro sam vrisnula kad sam ga vidjela u KUHINJI.
''Što bi bilo?'' upitao je začuđeno.
''Rano buđenje, zamišljenost, KUHINJA, ručak?!''
''Pa što? Možda...postajem novi ja.'' mirno je rekao.
''Da, moš si mislit. Ajde, kako god, samo napravi nešto jestivo.'' rekla sam i nasmijala se.
''Nisam ja Nick.'' i on se nasmijao.

Za čudo, spremio je JESTIVU hranu. I mogu reći, poprilično ukusnu. Pojeli smo, a onda je on otišao negdje. Ja sam ponovno ostala sama u kući.

To be continued...

Subject: Re: Machine of Life Fri Jun 11, 2010 10:10 pm

haha...Ime Jessie me podseca na onog plawog pewaca McCartney!!! :DD

Subject: Re: Machine of Life Fri Jun 11, 2010 10:29 pm

aww Znam.
Jessie McCartney. kjut je.^^

Busa.^^ <3

Subject: Re: Machine of Life Sat Jun 12, 2010 2:02 pm

haha kjuut ^^
<3

Subject: Re: Machine of Life Sat Aug 14, 2010 10:14 pm

extra...

» My life on the lifeline.....
» Bring forum back to life!
» Bill Kaulitz: "I would leave Germany for the woman of my life!"